Ca hi er de ver du re, Gal li mard, Pa ris, 1990
Après be a u co up d'années, Gal li mard, Pa ris, 1994
Copyright za srpski jezik Narodna biblioteka ,,Stefan Prvoven~ani" copyright of the translation: S. Fischer Foundation by order of TRADUKI
Izdava we ovog dela podr`ao je TRADUKI, kwi`evna mre`a
koju ~ine Savezno ministarstvo za evropske i internacio-
nalne poslove Austrije, Ministarstvo inostranih poslova
Nema~ ke, [vajcarska fondacija za kulturu "Pro Hel ve ci ja","KulturKontakt Austrija", Gete institut, Javna agencija zakwigu Republike Slovenije, Ministarstvo kulture Republi-
ke Hrvatske i Fondacija "S. Fi{er".
Cet ouvra ge a bénéfi cié du so u tien des Pro gram mes d'aide à la pu -bli ca tion de l'In sti tut français.
Ovo delo je dobilo podr{ku Francuskog instituta u okviru
Ponekad pomislim da ako jo{ uvek pi{em, to je sto-ga, ili bi pre svega trebalo da bude, da bih priku-pqao fragmente, vi{e ili ma we jasne i uver qive,jedne radosti za koju bismo rado poverovali da jeeksplodirala, nekada davno, kao neka unutra
zvezda, i svoju pra{inu razasula u nama. ^i wenicada se ne{to od te pra{ine upali u nekom pogledu,nesum wivo je ono {to nas uznemiruje, o~arava ilizavodi najvi{e; a to je, ako bo qe pogledamo, ma weneobi~ no nego zate}i wen blesak, ili refleks togfragmentovanog bleska, u prirodi. U najma wu ruku,ovi }e refleksi biti za mene poreklo mnogih sa wa-rija, ne uvek potpuno neplodnih.
Ovoga puta, radilo se o tre {wi; ne o tre {wi u
cvatu, koja nam govori bistrim jezikom; nego o tre -{wevom stablu punom tre{a
junske ve~eri, s druge strane `itnog po qa. Ponovoje to bilo kao da se neko pojavio tamo i kao da vamgovori, ali ne govore}i vam, ne daju}i vam nikakavznak; neko, ili pre neka stvar, i to "lepa stvar", iz-vesno; ali, dok bi se, da je u pita wu bila qudska fi-gura, neka {eta~ica, u moju radost upleli nemir ipotreba, ubrzo, da potr~im ka woj, da je dohvatim,isprva nesposoban da govorim, ne samo zato {tosam suvi{e tr~ao, potom da je ~ujem, da odgovorim,da je uhvatim u mre`u svojih re~i ili da se uhvatimu mre`u wenih - i otpo~ela bi, uz malo sre}e, sa-svim druga~ija pri~a, u prepletu, vi{e ili ma we
postojanom, svetlosti i senke; i otpo~ela nova qu-
Odvijala se, dakle, neka vrsta metamorfoze: ta
bavna pri~a kao potok ro|en iz novog izvora, u pro-
zemqa {to je postajala svetlost; ta p{enica {to je
le}e - {to se ti~e ove tre {we, nisam osetio nikakvu
prizivala ~elik. Istovremeno, bilo je to kao da se
`e qu da je dohvatim, osvojim, posedujem; ili bo qe
suprotnosti me|usobno pribli`avaju, stapaju, u
re~eno: desilo se to, bio sam dohva}en, osvojen, ni-
tom trenutku, koji je i sam bio ~as prelaska dana u
je se imalo {ta o~ekivati, kao ni pitati; radilo se
no}, kada }e luna, kao neka vestalka, zameniti atlet-
o drugoj vrsti pri~e, susreta, govora. Jo{ te`eg za
sko sunce. Tako da smo se ose}ali kao da nas neko od-
vodi, ne zapovednom {akom ili bi~em groma, negopod pritiskom gotovo neprimetnim i ne`nim kao
Izvesno je da mi ta ista tre {wa, izva|ena, iz-
milova we, veoma daleko, natrag u vremenu, i duboko
dvojena iz svog mesta, ne bi govorila bogzna {ta, u
u nama, prema tom imaginarnom dobu kada su najbli-
svakom slu~aju ne istu stvar. Kao {to ne bi, i da sam
`e i najda qe bili jo{ uvek povezani, te je svet nu-
je zatekao u nekom drugom trenutku dana. Verovatno
dio umiruju}i izgled ku}e ili, ponekad, ~ak i hra-
bi ostala nema i da sam je tra`io, ispitivao. (Neki
ma, a `ivot izgledao kao muzika. Verujem da mi je,
misle da se "nebo okre}e" od onih koji ga zamaraju
zapravo, veoma oslabqeni refleks svega toga stizao
svojim nadama, svojim molitvama. Ako bismo uzeli
jo{ uvek, kao {to nam sti`e ona stara svetlost ko-
doslovno ove re~i, kakva bi to {kripa {arki bila
ju su astronomi nazvali "fosilnom". Hodali smo
kroz veliku ku}u otvorenih vrata, koju je nevidqi-va lampa prigu{eno obasjavala; nebo je bilo kao
Poku{avam da se {to bo qe setim, prvo, da je bilo
staklena obloga koja bi zadrhtala pri prolasku
ve~e, {tavi{e, veoma kasno, dosta nakon zalaska sun-
hladnijeg vazduha. Putevi su bili ku} ni. Kosir i
ca, u ~asu kad se svetlost zadr`ava du`e nego {to bi-
trava bili su jedno; ti{inu bi ma we probijalo a
ste o~ekivali, pre no {to tama kona~ no prevlada, i
vi{e uve}avalo laja we psa i posled wa slaba ogla-
{to je na svaki na~in milost; jer je jedno odga|a we
{ava wa ptica. Okno oblo`eno tankim slojem sre-
bra be{e okrenulo prema nama svoje bleskove. Tada
ubla`eno - kao kada bi neko, nekada davno, donosio
se, tamo, relativno daleko, be{e pojavilo, s druge
lampu do va{eg uzglavqa kako bi oterao utvare. To je
i ~as u kojem ta pre`ivela svetlost, ~ije `ari{te
tamnijim, koja }e uskoro biti cr wa od no}i {to im
vi{e nije vidqivo, izgleda kao da isijava iz unu-
san zakla wa li{}em i pticama, to veliko tre {we-
tra {wosti stvari i da se pe we iz zemqe; a, te ve~e-
vo stablo puno tre{a wa. To vo}e bilo je kao duga~ak
ri, iz zemqanog puta kojim smo i{li, ili, pre, iz
grozd od crvenila, bujica crvenila, u tamnozelenom;
po qa p{enice, ve} visoke iako jo{ uvek zelene, go-
vo}e u kolevci ili kotarici od li{}a; crvenilo u
tovo metalne, da biste pomislili na se~ivo, kao da
zelenilu, u ~asu kad stvari klize jedne u druge, u ~asu
je li~ila na kosir koji }e je uskoro se}i.
sporog i ne~ujnog pojavqiva wa metamorfoze, u ~asu
re}i da je bilo kao suspendovana vatra, koja ne bi raz-
ukaziva wa maltene drugog sveta. U ~asu kad izgleda
dirala niti grizla, koja bi bila pome{ana sa vodom,
kao da se ne{to pomera poput vrata na {arkama.
sadr`ana u vla`nim kuglicama, sti{ana, ukro}ena?
Kakvo je to crvenilo {to me iznena|uje, oraspo-
lo`uje u toj meri? Izvesno nije crvenilo krvi; da je
mqene vatre, ven~ane s no} nom vodom, s no}i u nasta-
drvo koje je stajalo na drugom kraju po qa bilo po-
ja wu, neizbe`nom, ali koja se jo{ nije dogodila?
vre|eno, i imalo tako poprskano telo, bio bih samou`asnut. Ali nisam od onih koji misle da drve}e
krvari, i koje odse~ena grana mo`e da potrese koli-
kao da{ak vazduha, postaju}i sve sve`ija kako se no}
ko i ra weni ~ovek. Bilo je to pre kao crvenilo va-
pribli`avala. Mislim da je na{a ko`a, sve sme`ura-
tre. Me|utim, ni{ta nije gorelo. (Uvek sam voleo
nija s godinama, postala gipkija na nekoliko trenu-
taka, kao {to se zemqa odmrzava i nova voda izvire
tlost i toplota, ali, isto tako, jer se pomera, i kopr-
ca i grize, i neka vrsta divqe `ivoti we; i, na dubqina~in, jo{ vi{e neobja {wiv, neka vrsta otvora u ze-
Postojala je veza izme|u li{}a i no}i, i reke u
mqi, rupa u barijerama prostora, stvar koju je te{ko
da qini, koja se nije podrazumevala; postojala je i
pratiti tamo kuda, ~ini se, `eli da vas odvede, kao
izme|u vo} ki i vatre, ili svetlosti. Ono {to nas je
da plamen uop{te nije od ovoga sveta: potajan, }u-
zaustavilo, i {to je izgledalo kao da nam govori s
dqiv, i samim tim izvor radosti. Te vatre jo{ uvek
druge strane po qa nabranog od vetra kao neka bez-
gore u mom se}a wu, ~ini mi se da, u ovom momentu,
bojna reka, li~ilo je donekle, ne prestaju}i da bude
prolazim pored wih. Imate utisak da ih je neko na-
tre {wevo drvo puno tre{a wa, ~ija bi se raznoli-
sumce posejao po po qima i da sve procvetaju isto-
kost, da sam se pribli`io, mogla prepoznati - kao
vremeno, sa zimom. Ne mogu da odvojim o~i od wih.
{to ni druge stvari oko nas nisu prestale da bude
Da li znam, ~ak i kada ne mislim na to, da se, dok
put, po qe, nebo - li~ilo je, dakle, na mali prirod-
pucketaju, hrane uvelim li{}em? Kratkotrajno su
ni spomenik koji bi najednom bio obasjan, iznutra,
drve}e koje vetar trese. Ili lisice, ri|e drugarice).
svetim uqem, na neku vrstu stuba, ali sposobnog da
Ali, to crvenilo, tamo, nije gorelo, nije pucke-
{umi, iako je u tom trenutku ono izgledalo potpu-
talo; nije bilo ~ak ni `ara, {to preostaje, rasut, u
no nepomi~ no - ukra{eno, u ne~iju slavu, grozdom
da qini, na kraju dana. Umesto da se pe we kao plame-
vo}aka, pripitomqenom vatrom; te kad biste ga po-
novi, ono je curilo ili visilo, pravi grozd, crveni
gledali, iako ste mislili da samo hodate i suvi{e
ukrasi, ili purpurni; u zaklonu potamnelog zeleni-
prisnim putevima, sve se me walo i zadobijalo dru-
la. Ili bi, uprkos tome, jer je obasjavalo i zagreva-
ga~iji smisao, ili, naprosto, smisao; kao kad po~ ne
lo, jer je izgledalo kao da dolazi izdaleka, trebalo
pesma u nekoj sali, ili samo obi~an govor, mada ne
bilo koji, u nekoj sobi, uvek su to ista sala, i ista
Purpurna jaja ispod tog nalegnutog tamnog perja.
soba, ne izlazite odatle, kao {to ne prestajete da seizla`ete minucioznom razornom radu vremena, a
Praznik u da qini, pod svodovima li{}a. Na od-
uprkos tome, izgleda da se ne{to bitno promenilo.
Te ve~eri, mo`da sam ose}ao, i nesvestan toga, da suvreme, ~asovi koje sam pro`iveo, dnevni, ali i no} -
Tantal? Da, kad bi ove vo} ke bile dojke. Ali nisu
ni, prodirali polako u te plodove kako bi se oni za-
okru`ili i, kona~ no, zarumeneli; da su sadr`avali,suspendovano, sve to, i oni sami suspendovani u svom
Saveti do{li spo qa: izvesna mesta, izvesni tre-
zaklonu od li{}a, kao nalegnutog preko wih svojim
nuci, "inkliniraju" nam, postoji ne{to kao priti-
zelenim krilima, ali ubrzo tamnijeg i tamnijeg od
sak ruke, nevidqive, koja vas poti~e da promenite
neba podno kojeg je, usnulo, jedva ~ujno {umilo.
pravac (koraka, pogleda, mi {qe wa); ta ruka moglabi biti i jedan da{ak, poput onog {to usmerava li-
Bo qe bi mi bilo da sam pri{ao da uberem to vo-
{}e, oblake, jedrilice. Insinuacija, glasom sasvim
}e, pomisli}e neko, bez mnogo pompe. Ali, umem i da
tihim, kao da neko {apu}e: gledaj, ili slu{aj, ili
ga uberem, volim wegov sjaj usred dana, wegovu
prosto: ~ekaj. Ali, ima li jo{ vremena za ~eka we,
oblost zdravih obraza, wegov ukus ponekad kiseo,
strpqe wa za ~eka we? I, onda, da li se doista radi o
ponekad vod wikav, wegovu grimiznu boju. To je, pro-
sto, druga pri~a: na toploti dana, u jeku sunca, sa
u`urbanom `e qom da zagrizem i druge vo} ke, lestvekojima se ne pe
Plamen izme|u dva dlana, koji obasjava, mla~i.
Prigu{ena svetiq ka. Ima li lep{eg natpisa za naj-
bo qe svrati{te? Gde ne moramo ulaziti da bismo seose}ali zaklo
Boja u drugoj boji, u trenutku prela`e wa, gde se
prelazi me|upostaja - solarni atleta u vestalku, ~i-ni se, lak{u od wega - kao srce, kao Sveto srce Isu-
"Kod tre {wevog drveta punog tre{a wa." Biza-
ran natpis, iako lep, i ~udan putnik, vo|en i hra -wen fatamorganama! Ne izgleda li malo upla{eno,
pritisnut, nije li smr{ao? Da oja~a i razmahne sevetar, koji ga zove starim milova wima na ovom po-
Vatra, u zaklonu od li{}a, ono samo pre boje sna.
~etku no}i, bojim se da ne bi dugo izdr`ao. Od go-
Mirno, umiruju}e. Perje maj~inske ptice.
dina se ne {titi se}a wima i snovima. Mo`da ~ak
ni molitvama. Ali ko vam je ikada i{ta obe}ao?I{ta vi{e od ovih tako lepih opsena koje vas li-{avaju sna? Suvi{e lepih, me|utim, nastavqa goto-vo manija~ ki da misli, da ne bi bile samo opsene.
3. Wintermeisterschaft Protokoll 3. Wintermeisterschaft Teilnehmende Vereine: Nr. Verein Staffeln Das Wettkampfbecken ist 50 Meter lang und hat 8 Startbahnen, die durch wellenbrechende Leinen voneinandergetrennt sind. Die Wassertiefe beträgt 1,80 m. Die Wassertemperatur beträgt ca 26°C. Es erfolgt automatische Zeitmessung. Es wird nach der Ein-Start-Regel gestartet. Chemnit
DIÁRIO DA REPÚBLICA — I SÉRIE-A N.o 178 — 15 de Setembro de 2005 PRESIDÊNCIA DA REPÚBLICA 2005, o Decreto do Presidente da República n.o 42/2005,de 2 de Agosto, rectifica-se que onde se lê «ministroplenipotenciário de 1.a classe Joaquim José Ferreira da Declaração de Rectificação n.o 67/2005 Fonseca Embaixador de Portugal no Panamá» devePor ter sido publicado com ine