Eine Gruppe von Antibiotika antibiotika-wiki.de , zu denen das Natürliche Antibiotikum Lincomycin und sein halbsynthetisches Analogon Clindamycin gehören. Sie haben bakteriostatische oder bakterizide Eigenschaften, abhängig von der Konzentration im Körper und der Empfindlichkeit von Mikroorganismen. Die Wirkung ist auf die Unterdrückung der Proteinsynthese in Bakterienzellen durch Bindung DER 30s-Subeinheit der ribosomalen Membran zurückzuführen. Lincosamide sind resistent gegen die Wirkung von Salzsäure Magensaft. Nach oraler Verabreichung wird schnell absorbiert. Es wird für Infektionen verwendet, die durch Gram-positive Kokken (hauptsächlich als Medikamente der zweiten Reihe) und unvorhersehbare anaerobe Flora verursacht werden.
Cuando se vincula un sitio web que vende productos farmacéuticos desde otro sitio - comprar-farmacia.es, como Search Engine Marketing a través del programa AdSense de Google, la degradación resultante puede disminuir drásticamente la cantidad de ingresos publicitarios obtenidos por el sitio web. Lo mismo se aplica a cualquier inclusión pagada. Esencialmente, el servidor de anuncios sirve una página desde su propio dominio. Si la página contiene un banner (es decir, una imagen) del dominio de una marca, la marca recibirá una parte de los ingresos publicitarios.
Versuchen Sie, bei uns zu bestellen und Sie werden nicht enttäuscht sein, beste Auswahl in der ganzen Schweiz, ausgezeichnete Produktqualität, sehr schnelle Lieferung und echte Privatsphäre!
Zakote. zelena sveska. _veroslav stefanovic.qxd
Ca hi er de ver du re, Gal li mard, Pa ris, 1990
Après be a u co up d'années, Gal li mard, Pa ris, 1994
Copyright za srpski jezik Narodna biblioteka ,,Stefan Prvoven~ani" copyright of the translation: S. Fischer Foundation by order of TRADUKI
Izdava we ovog dela podr`ao je TRADUKI, kwi`evna mre`a
koju ~ine Savezno ministarstvo za evropske i internacio-
nalne poslove Austrije, Ministarstvo inostranih poslova
Nema~ ke, [vajcarska fondacija za kulturu "Pro Hel ve ci ja","KulturKontakt Austrija", Gete institut, Javna agencija zakwigu Republike Slovenije, Ministarstvo kulture Republi-
ke Hrvatske i Fondacija "S. Fi{er".
Cet ouvra ge a bénéfi cié du so u tien des Pro gram mes d'aide à la pu -bli ca tion de l'In sti tut français.
Ovo delo je dobilo podr{ku Francuskog instituta u okviru
Ponekad pomislim da ako jo{ uvek pi{em, to je sto-ga, ili bi pre svega trebalo da bude, da bih priku-pqao fragmente, vi{e ili ma we jasne i uver qive,jedne radosti za koju bismo rado poverovali da jeeksplodirala, nekada davno, kao neka unutra
zvezda, i svoju pra{inu razasula u nama. ^i wenicada se ne{to od te pra{ine upali u nekom pogledu,nesum wivo je ono {to nas uznemiruje, o~arava ilizavodi najvi{e; a to je, ako bo qe pogledamo, ma weneobi~ no nego zate}i wen blesak, ili refleks togfragmentovanog bleska, u prirodi. U najma wu ruku,ovi }e refleksi biti za mene poreklo mnogih sa wa-rija, ne uvek potpuno neplodnih.
Ovoga puta, radilo se o tre {wi; ne o tre {wi u
cvatu, koja nam govori bistrim jezikom; nego o tre -{wevom stablu punom tre{a
junske ve~eri, s druge strane `itnog po qa. Ponovoje to bilo kao da se neko pojavio tamo i kao da vamgovori, ali ne govore}i vam, ne daju}i vam nikakavznak; neko, ili pre neka stvar, i to "lepa stvar", iz-vesno; ali, dok bi se, da je u pita wu bila qudska fi-gura, neka {eta~ica, u moju radost upleli nemir ipotreba, ubrzo, da potr~im ka woj, da je dohvatim,isprva nesposoban da govorim, ne samo zato {tosam suvi{e tr~ao, potom da je ~ujem, da odgovorim,da je uhvatim u mre`u svojih re~i ili da se uhvatimu mre`u wenih - i otpo~ela bi, uz malo sre}e, sa-svim druga~ija pri~a, u prepletu, vi{e ili ma we
postojanom, svetlosti i senke; i otpo~ela nova qu-
Odvijala se, dakle, neka vrsta metamorfoze: ta
bavna pri~a kao potok ro|en iz novog izvora, u pro-
zemqa {to je postajala svetlost; ta p{enica {to je
le}e - {to se ti~e ove tre {we, nisam osetio nikakvu
prizivala ~elik. Istovremeno, bilo je to kao da se
`e qu da je dohvatim, osvojim, posedujem; ili bo qe
suprotnosti me|usobno pribli`avaju, stapaju, u
re~eno: desilo se to, bio sam dohva}en, osvojen, ni-
tom trenutku, koji je i sam bio ~as prelaska dana u
je se imalo {ta o~ekivati, kao ni pitati; radilo se
no}, kada }e luna, kao neka vestalka, zameniti atlet-
o drugoj vrsti pri~e, susreta, govora. Jo{ te`eg za
sko sunce. Tako da smo se ose}ali kao da nas neko od-
vodi, ne zapovednom {akom ili bi~em groma, negopod pritiskom gotovo neprimetnim i ne`nim kao
Izvesno je da mi ta ista tre {wa, izva|ena, iz-
milova we, veoma daleko, natrag u vremenu, i duboko
dvojena iz svog mesta, ne bi govorila bogzna {ta, u
u nama, prema tom imaginarnom dobu kada su najbli-
svakom slu~aju ne istu stvar. Kao {to ne bi, i da sam
`e i najda qe bili jo{ uvek povezani, te je svet nu-
je zatekao u nekom drugom trenutku dana. Verovatno
dio umiruju}i izgled ku}e ili, ponekad, ~ak i hra-
bi ostala nema i da sam je tra`io, ispitivao. (Neki
ma, a `ivot izgledao kao muzika. Verujem da mi je,
misle da se "nebo okre}e" od onih koji ga zamaraju
zapravo, veoma oslabqeni refleks svega toga stizao
svojim nadama, svojim molitvama. Ako bismo uzeli
jo{ uvek, kao {to nam sti`e ona stara svetlost ko-
doslovno ove re~i, kakva bi to {kripa {arki bila
ju su astronomi nazvali "fosilnom". Hodali smo
kroz veliku ku}u otvorenih vrata, koju je nevidqi-va lampa prigu{eno obasjavala; nebo je bilo kao
Poku{avam da se {to bo qe setim, prvo, da je bilo
staklena obloga koja bi zadrhtala pri prolasku
ve~e, {tavi{e, veoma kasno, dosta nakon zalaska sun-
hladnijeg vazduha. Putevi su bili ku} ni. Kosir i
ca, u ~asu kad se svetlost zadr`ava du`e nego {to bi-
trava bili su jedno; ti{inu bi ma we probijalo a
ste o~ekivali, pre no {to tama kona~ no prevlada, i
vi{e uve}avalo laja we psa i posled wa slaba ogla-
{to je na svaki na~in milost; jer je jedno odga|a we
{ava wa ptica. Okno oblo`eno tankim slojem sre-
bra be{e okrenulo prema nama svoje bleskove. Tada
ubla`eno - kao kada bi neko, nekada davno, donosio
se, tamo, relativno daleko, be{e pojavilo, s druge
lampu do va{eg uzglavqa kako bi oterao utvare. To je
i ~as u kojem ta pre`ivela svetlost, ~ije `ari{te
tamnijim, koja }e uskoro biti cr wa od no}i {to im
vi{e nije vidqivo, izgleda kao da isijava iz unu-
san zakla wa li{}em i pticama, to veliko tre {we-
tra {wosti stvari i da se pe we iz zemqe; a, te ve~e-
vo stablo puno tre{a wa. To vo}e bilo je kao duga~ak
ri, iz zemqanog puta kojim smo i{li, ili, pre, iz
grozd od crvenila, bujica crvenila, u tamnozelenom;
po qa p{enice, ve} visoke iako jo{ uvek zelene, go-
vo}e u kolevci ili kotarici od li{}a; crvenilo u
tovo metalne, da biste pomislili na se~ivo, kao da
zelenilu, u ~asu kad stvari klize jedne u druge, u ~asu
je li~ila na kosir koji }e je uskoro se}i.
sporog i ne~ujnog pojavqiva wa metamorfoze, u ~asu
re}i da je bilo kao suspendovana vatra, koja ne bi raz-
ukaziva wa maltene drugog sveta. U ~asu kad izgleda
dirala niti grizla, koja bi bila pome{ana sa vodom,
kao da se ne{to pomera poput vrata na {arkama.
sadr`ana u vla`nim kuglicama, sti{ana, ukro}ena?
Kakvo je to crvenilo {to me iznena|uje, oraspo-
lo`uje u toj meri? Izvesno nije crvenilo krvi; da je
mqene vatre, ven~ane s no} nom vodom, s no}i u nasta-
drvo koje je stajalo na drugom kraju po qa bilo po-
ja wu, neizbe`nom, ali koja se jo{ nije dogodila?
vre|eno, i imalo tako poprskano telo, bio bih samou`asnut. Ali nisam od onih koji misle da drve}e
krvari, i koje odse~ena grana mo`e da potrese koli-
kao da{ak vazduha, postaju}i sve sve`ija kako se no}
ko i ra weni ~ovek. Bilo je to pre kao crvenilo va-
pribli`avala. Mislim da je na{a ko`a, sve sme`ura-
tre. Me|utim, ni{ta nije gorelo. (Uvek sam voleo
nija s godinama, postala gipkija na nekoliko trenu-
taka, kao {to se zemqa odmrzava i nova voda izvire
tlost i toplota, ali, isto tako, jer se pomera, i kopr-
ca i grize, i neka vrsta divqe `ivoti we; i, na dubqina~in, jo{ vi{e neobja {wiv, neka vrsta otvora u ze-
Postojala je veza izme|u li{}a i no}i, i reke u
mqi, rupa u barijerama prostora, stvar koju je te{ko
da qini, koja se nije podrazumevala; postojala je i
pratiti tamo kuda, ~ini se, `eli da vas odvede, kao
izme|u vo} ki i vatre, ili svetlosti. Ono {to nas je
da plamen uop{te nije od ovoga sveta: potajan, }u-
zaustavilo, i {to je izgledalo kao da nam govori s
dqiv, i samim tim izvor radosti. Te vatre jo{ uvek
druge strane po qa nabranog od vetra kao neka bez-
gore u mom se}a wu, ~ini mi se da, u ovom momentu,
bojna reka, li~ilo je donekle, ne prestaju}i da bude
prolazim pored wih. Imate utisak da ih je neko na-
tre {wevo drvo puno tre{a wa, ~ija bi se raznoli-
sumce posejao po po qima i da sve procvetaju isto-
kost, da sam se pribli`io, mogla prepoznati - kao
vremeno, sa zimom. Ne mogu da odvojim o~i od wih.
{to ni druge stvari oko nas nisu prestale da bude
Da li znam, ~ak i kada ne mislim na to, da se, dok
put, po qe, nebo - li~ilo je, dakle, na mali prirod-
pucketaju, hrane uvelim li{}em? Kratkotrajno su
ni spomenik koji bi najednom bio obasjan, iznutra,
drve}e koje vetar trese. Ili lisice, ri|e drugarice).
svetim uqem, na neku vrstu stuba, ali sposobnog da
Ali, to crvenilo, tamo, nije gorelo, nije pucke-
{umi, iako je u tom trenutku ono izgledalo potpu-
talo; nije bilo ~ak ni `ara, {to preostaje, rasut, u
no nepomi~ no - ukra{eno, u ne~iju slavu, grozdom
da qini, na kraju dana. Umesto da se pe we kao plame-
vo}aka, pripitomqenom vatrom; te kad biste ga po-
novi, ono je curilo ili visilo, pravi grozd, crveni
gledali, iako ste mislili da samo hodate i suvi{e
ukrasi, ili purpurni; u zaklonu potamnelog zeleni-
prisnim putevima, sve se me walo i zadobijalo dru-
la. Ili bi, uprkos tome, jer je obasjavalo i zagreva-
ga~iji smisao, ili, naprosto, smisao; kao kad po~ ne
lo, jer je izgledalo kao da dolazi izdaleka, trebalo
pesma u nekoj sali, ili samo obi~an govor, mada ne
bilo koji, u nekoj sobi, uvek su to ista sala, i ista
Purpurna jaja ispod tog nalegnutog tamnog perja.
soba, ne izlazite odatle, kao {to ne prestajete da seizla`ete minucioznom razornom radu vremena, a
Praznik u da qini, pod svodovima li{}a. Na od-
uprkos tome, izgleda da se ne{to bitno promenilo.
Te ve~eri, mo`da sam ose}ao, i nesvestan toga, da suvreme, ~asovi koje sam pro`iveo, dnevni, ali i no} -
Tantal? Da, kad bi ove vo} ke bile dojke. Ali nisu
ni, prodirali polako u te plodove kako bi se oni za-
okru`ili i, kona~ no, zarumeneli; da su sadr`avali,suspendovano, sve to, i oni sami suspendovani u svom
Saveti do{li spo qa: izvesna mesta, izvesni tre-
zaklonu od li{}a, kao nalegnutog preko wih svojim
nuci, "inkliniraju" nam, postoji ne{to kao priti-
zelenim krilima, ali ubrzo tamnijeg i tamnijeg od
sak ruke, nevidqive, koja vas poti~e da promenite
neba podno kojeg je, usnulo, jedva ~ujno {umilo.
pravac (koraka, pogleda, mi {qe wa); ta ruka moglabi biti i jedan da{ak, poput onog {to usmerava li-
Bo qe bi mi bilo da sam pri{ao da uberem to vo-
{}e, oblake, jedrilice. Insinuacija, glasom sasvim
}e, pomisli}e neko, bez mnogo pompe. Ali, umem i da
tihim, kao da neko {apu}e: gledaj, ili slu{aj, ili
ga uberem, volim wegov sjaj usred dana, wegovu
prosto: ~ekaj. Ali, ima li jo{ vremena za ~eka we,
oblost zdravih obraza, wegov ukus ponekad kiseo,
strpqe wa za ~eka we? I, onda, da li se doista radi o
ponekad vod wikav, wegovu grimiznu boju. To je, pro-
sto, druga pri~a: na toploti dana, u jeku sunca, sa
u`urbanom `e qom da zagrizem i druge vo} ke, lestvekojima se ne pe
Plamen izme|u dva dlana, koji obasjava, mla~i.
Prigu{ena svetiq ka. Ima li lep{eg natpisa za naj-
bo qe svrati{te? Gde ne moramo ulaziti da bismo seose}ali zaklo
Boja u drugoj boji, u trenutku prela`e wa, gde se
prelazi me|upostaja - solarni atleta u vestalku, ~i-ni se, lak{u od wega - kao srce, kao Sveto srce Isu-
"Kod tre {wevog drveta punog tre{a wa." Biza-
ran natpis, iako lep, i ~udan putnik, vo|en i hra -wen fatamorganama! Ne izgleda li malo upla{eno,
pritisnut, nije li smr{ao? Da oja~a i razmahne sevetar, koji ga zove starim milova wima na ovom po-
Vatra, u zaklonu od li{}a, ono samo pre boje sna.
~etku no}i, bojim se da ne bi dugo izdr`ao. Od go-
Mirno, umiruju}e. Perje maj~inske ptice.
dina se ne {titi se}a wima i snovima. Mo`da ~ak
ni molitvama. Ali ko vam je ikada i{ta obe}ao?I{ta vi{e od ovih tako lepih opsena koje vas li-{avaju sna? Suvi{e lepih, me|utim, nastavqa goto-vo manija~ ki da misli, da ne bi bile samo opsene.
3. Wintermeisterschaft Protokoll 3. Wintermeisterschaft Teilnehmende Vereine: Nr. Verein Staffeln Das Wettkampfbecken ist 50 Meter lang und hat 8 Startbahnen, die durch wellenbrechende Leinen voneinandergetrennt sind. Die Wassertiefe beträgt 1,80 m. Die Wassertemperatur beträgt ca 26°C. Es erfolgt automatische Zeitmessung. Es wird nach der Ein-Start-Regel gestartet. Chemnit
DIÁRIO DA REPÚBLICA — I SÉRIE-A N.o 178 — 15 de Setembro de 2005 PRESIDÊNCIA DA REPÚBLICA 2005, o Decreto do Presidente da República n.o 42/2005,de 2 de Agosto, rectifica-se que onde se lê «ministroplenipotenciário de 1.a classe Joaquim José Ferreira da Declaração de Rectificação n.o 67/2005 Fonseca Embaixador de Portugal no Panamá» devePor ter sido publicado com ine